Slažiranje

Sajber napadači koriste lažiranje da bi se predstavljali kao druga osoba ili uređaj kako bi dobili poverljive informacije, pristupili sistemu ili naneli finansijsku štetu žrtvi.

•Kako prepoznati napad lažiranja?

•Kako se braniti od lažiranja?

•Može li lažiranje prouzrokovati finansijske gubitke?

•Šta učiniti ako postanete žrtva lažiranja?

Spoofing se često koristi u raznim sajber napadima, uključujući krađu identi teta i vish ing.

Slažiranje može uključivati lažiranje adrese e-pošte, IP adrese, telefonskog broja ili čak veb stranice.

Na primer, u lažiranju e-pošte napadač lažira pošiljaoca e-pošte da izgleda da je iz pouzdanog izvora, čime prevara primaoca da deli osetljive informacije.

U lažiranju mobilnih telefona napadač se pretvara da je banka ili druga ugledna institucija; na primer, pravi broj banke pojavljuje se na vašem telefonu, iako je reč o lažnom pozivu.

Šta je DNS lažiranje?

DNS spoofing, takođe poznat kao trovanje DNS kešom, je vrsta sajber napada u kojem napadač manipuliše DNS zapisima (zapisi koji se koriste za prevođenje imena domena na IP adrese i nazad sa IP adresa na imena domena) kako bi preusmerio korisnike na lažnu veb lokaciju.

Napadač ubacuje lažne DNS zapise u keš memoriju DNS servera (ili uređivanjem datoteke hosta). Zatim, kada korisnik upiše legitimno ime domena u svoj pregledač, kao što je „example.com“, oni se preusmeravaju na lažnu IP adresu koju je odabrao napadač. Ova lažna veb lokacija može izgledati kao prava, ali se koristi za krađu osetljivih informacija kao što su akreditivi ili finansijske informacije ili za instaliranje zlonamjernog softvera na uređaj žrtve.

DNS lažiranje je opasno. Korisnici često moraju shvatiti da su na lažnom sajtu jer sve izgleda legitimno. Ovaj napad može ozbiljno uticati na pojedince i organizacije koji mogu izgubiti poverljive informacije.

Možete se zaštititi od DNS lažiranja pomoću VPN-a.

Kako prepoznati napad lažiranja?

Ako e-pošta ili poruka sadrže sumnjive veze, neobične zahteve ili pogrešno formatiranje, to može biti napad lažiranja. Telefonski poziv gde je ID pozivaoca neobičan ili nepoznat takođe može biti sumnjiv.

Kako se braniti od lažiranja?

Možete se braniti od lažiranja na nekoliko načina:

•Koristite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) - Ovaj dodatni sloj bezbednosti otežava napadačima pristup čak i ako imaju vaše akreditive.

•Ažurirajte softver i sisteme — redovno ažurirajte softver, posebno antivirusni softver.

•Proverite pošiljaoca e-pošte - proverite da li je e-pošta iz pouzdanog izvora pre nego što kliknete na veze ili preuzmete priloge.

•Koristite bezbednosni softver — Savremeni bezbednosni softver može otkriti i blokirati napade lažiranja.

•Budite oprezni kada delite informacije — delite lične ili finansijske informacije samo preko zaštićenih kanala, posebno ako niste sigurni u identitet primaoca.

Može li lažiranje prouzrokovati finansijske gubitke?

Da, lažiranje može dovesti do finansijskih gubitaka ako napadač dobije pristup vašim bankovnim računima ili vas prevari da pošaljete novac na lažni račun.

Šta učiniti ako postanete žrtva lažiranja?

Ako postanete žrtva lažiranja, odmah promenite lozinke, obavestite svoju banku i, ako je potrebno, kontaktirajte policiju i stručnjake za sajber bezbednost koji će vam pomoći da ublažite štetu.

Slažiranje je ozbiljna pretnja, ali uz dužnu pažnju i odgovarajuće mere bezbednosti možete zaštititi svoje digitalno okruženje i minimizirati rizike povezane sa ovim napadima.